Милош Јовановић: Вучићева смена биће плод дугог процеса

15. јул 2020. Данас; ФОТО: Александар Барда

„Хајде да не гледамо у прст некога који нам прстом указује на важне ствари. Суштина је да опозиција престане да се дели, да престане да води своје ратове великих сујета и некакве превласти унутар ничега и да седне за сто. Плашим се да је Савез за Србију до сада одиграо ужасно негативну улогу на политичкој сцени Србије. И данас много више представљају кочницу и препреку него замајац у борби за промене. А како ће бити у блиској будућности, то је већ до њих“, оцењује у разговору за Данас Милош Јовановић, лидер ДСС и члан Председништва покрета Метла 2020.

Овај покрет је на изборима 21. јуна освојио 2,25 одсто гласова, односно био је „тећи испод црте“ – цензуса од три одсто, иза монархиста Жике Гојковића и Суверениста Саше Радуловића. За цензус је Метли недостајало око 21.500 гласова. Метла је, међутим, освојила одборничка места у више локалних парламената.

„Избори и све што се у вези с њима дешавало, од идеје бојкота до самих резултата, прави су одраз наше стварности, односно наше политичке и демократске незрелости која се понекад, мора се признати, граничи с чистом глупошћу. Реч је о незрелости свих нас: политичких елита, медија односно новинара као и самих грађана. Иста констатација важи и за тренутне протесте ако се то што се дешава може уопште назвати озбиљним протестима јер се не зна ни ко пије, ни ко плаћа, ни ко шта хоће нити ко организује. Због тога је та огромна папазјанија осуђена на неуспех“, каже Јовановић одговарајући на питање како коментарише исправност избора, демонстрације на улици које су избиле убрзо после њих и јак одговор и интервенцију полиције.

Наш саговорник сматра да има „нешто симптоматичније и са дубљим значењем у овој општој слуђености и конфузији: а то је да Срби и грађани ове земље више уопште не поимају реч процес!“

– Не схватају чињеницу да је потребно градити процесе, стрпљиво, темељно, промишљено. Не схватају да се ништа неће нити може урадити на о-рук. А људи очигледно више нису спремни да граде. Ни политичари (опозициони), ни грађани. Све се свело на фору, на тренутак, на селфи… То се види по томе што грађани који су опозиционо настројени у бити не знају шта хоће, односно немају никакву представу како нешто постићи. Не ваљају им политичари, не ваљају им странке, не ваљају им избори, на ваља им ни револуција или барем за њу немају снаге или храбрости, не желе сами да се политички ангажују јер неће да се „прљају“… Просто се намеће питање „па добро, људи, шта ви уопште хоћете“ и још важније „како уопште замишљате да се дође до промена“. Ово друго је можда суштинско питање јер одговор потврђује незрелост о којој сам говорио малочас. А одговор је опет тражење месије. Против Вучића ћемо се борити тако што ће неко пасти с неба, неки нови Вучић, али који ћа нама бити драг – био то владика Григорије, Млађа Ђорђевић, судија Миша Мајић, Брус Ли или Паја Патак…, истиче Јовановић закључујући да су то „невероватне детињарије“.

– Александар Вучић је плод дугог процеса који је сам градио. Данас је најмоћнији човек у земљи, али му то није пало с неба. Његова смена, а мени још важније – системска промена у земљи – такође ће бити плод дугог процеса који морамо да градимо. Напросто не постоји други начин и постајем смешан самом себи када понављам овакве баналности. Али су их изгледа сви заборавили, закључује Милош Јовановић.

Жути прслуци би били срећни

Питање о интервенцији полиције је потпуно излишно и промашена је тема, сматра саговорник Данаса. „Полиција као полиција. Ради свој посао мање или више брутално. Без икакве жеље да оправдавам прекомерну употребе силе када се она деси, знам да би Жути прслуци у Француској били пресрећни када би имали српску полицију јер им њихова – француска – испаљује гумене метке у главу па је скоро тридесет људи остало без ока. Али понављам, суштина није ту“, указује Јовановић.